ZAŠTO JE VAŽNO USPOSTAVITI RUTINU KOD DECE?

 ZAŠTO JE VAŽNO USPOSTAVITI RUTINU KOD DECE?

RUTINE 
Stvara osećaj sigurnosti – Deca se osećaju bezbednije kada znaju šta mogu da očekuju tokom dana.

Pomaže u razvoju samodiscipline – Redovni obroci, spavanje i vreme za igru uče decu organizaciji i samokontroli.

Olakšava prelazak kroz promene – Kada postoji rutina, deca lakše podnose stresne situacije poput polaska u školu, selidbe ili dolaska nove bebe.

Podstiče nezavisnost – Kada znaju šta sledi, deca postaju samostalnija u izvršavanju svakodnevnih zadataka.

Unapređuje ponašanje – Rutina smanjuje haos i frustraciju, što često dovodi do manje izliva besa i bolje saradnje.

 

    Za malu decu (1–3 godine):

 

o   Jasni signali i ponavljanje: Koristi iste reči i radnje za početak obroka, kupanja, spavanja itd.

o   Jednostavna rutina: Npr. doručak – igra – užina – spavanje – šetnja – večera – kupanje – pričica – spavanje.

o   Vizuelna podrška: Slikoviti rasporedi pomažu deci da razumeju redosled aktivnosti.

o   Mnogo strpljenja: Mala deca se lako odvlače – nežno ih podseti šta sledi.

 

o   Za predškolce (3–6 godina):

 

o   Uključi ih u kreiranje rutine: Daj im mogućnost da biraju između dve opcije (npr. “Hoćeš prvo da opereš zube ili da obučeš pidžamu?”).

o   Doslednost je ključ: Isti raspored tokom radne nedelje i vikenda pomaže u stabilnosti.

o   Igraj se s rutinom: Kroz pesme, tajmere ili zadatke “u trajanju jedne pesme” rutina postaje zabavna.

 

o   Za mlađu školsku decu (6–10 godina):

 

o   Tabela sa zadacima: Korisna je rutina za domaći, obaveze u kući, slobodno vreme.

o   Dogovori pravila oko ekrana i spavanja: Jasne granice i vremenska ograničenja pomažu u samodisciplini.

o   Pohvali trud: Ne nagrađuj samo rezultate, već i trud u pridržavanju rutine.

 

 Rutina u detinjstvu nije samo niz ponavljajućih aktivnosti – ona predstavlja temelj sigurnosti, samopouzdanja i emocionalne stabilnosti. Kada deca znaju šta mogu da očekuju u toku dana, razvijaju osećaj kontrole nad svojim okruženjem, što im pomaže da lakše savladaju stresne situacije i promene u životu, poput polaska u školu ili dolaska nove bebe. Redovni obroci, vreme za igru, spavanje i druge svakodnevne aktivnosti ne samo da usmeravaju dan, već uče decu organizaciji, odgovornosti i samodisciplini, podstičući njihovu nezavisnost i samostalnost. Za najmlađe, jasnoća, doslednost i vizuelni podsetnici čine rutinu predvidljivom i umirujućom, dok kod predškolaca uključivanje u kreiranje dnevnog rasporeda razvija osećaj participacije i odgovornosti. Kod starije dece, rutine pomažu u upravljanju obavezama, slobodnim vremenom i tehnologijom, istovremeno nagrađujući trud, a ne samo rezultate. Sve u svemu, rutina je moćan alat koji deci pruža stabilnost, emocionalnu otpornost i osećaj da mogu oblikovati sopstveni dan, dok roditeljima omogućava da svakodnevne izazove učine predvidljivijim i harmoničnijim. Ona je zapravo tihi vodič kroz svet, učeći decu kako da balansiraju između slobode i odgovornosti, igre i obaveza, sigurnosti i istraživanja.

 Pripremila:Gordana Maksimović - Master logoped

Kako prepoznati da li je dete zaista spremno za školu?

 

Spremnost za školu nije samo pitanje da li dete zna slova i broje. To je složena kombinacija emocionalne, socijalne, fizičke i kognitivne zrelosti.

Znakovi da je dete spremno za školu:

• Može da se odvoji od roditelja bez prevelike uznemirenosti.

• Razume i prati jednostavne upute (2-3 koraka).

• Ima osnovne veštine samostalnosti (oblačenje, korišćenje toaleta, pakovanje rančića).

• Pokazuje radoznalost i interesovanje za učenje kroz igru.

• Ume da komunicira sa vršnjacima i rešava jednostavne konflikte.

---

Koje veštine su važnije od brojanja i pisanja imena?

Predškolske veštine koje su ključne za uspešan početak školovanja su:

• Samoregulacija: Može da sačeka red i da se smiri posle uzbuđenja.

• Fina motorika: Koristi makazice, drži olovku pravilno, boji unutar linije.

• Socijalne veštine: Deli, pregovara, zna kada da se javi.

• Razumevanje vremena i rutine: Razume redosled aktivnosti (npr. prvo doručak, pa vrtić).

• Govorne veštine: Izražava svoje potrebe, prepričava događaje, pažljivo sluša druge.

---

Kako razvijati ove veštine kroz igru i svakodnevne aktivnosti?

Sve ove važne veštine možete razvijati kod kuće, bez ikakvih radnih sveski. Evo nekoliko jednostavnih načina:

• Pomoć u kuhinji: Brojanje kašika brašna, pravljenje sendviča, pranje voća — razvija pažnju, logiku i finu motoriku.

• Igre uloga: Igrajte “prodavnicu”, “školu” ili “kuvara” — vežba komunikaciju i emocionalne veštine.

• Igre sa pravilima: “Čoveče ne ljuti se”, slagalice — uče čekanje na red, planiranje i strpljenje.

• Crtanje, bojenje i plastelin: Jačaju mišiće šake, pažnju i kreativnost.

---

Zašto crtanje i bojenje znače više od bubanja slova?

Crtanje pomaže razvoju:

• Fine motorike — priprema ruku za pisanje.

• Izražavanja emocija kroz boje i oblike.

• Pažnje, koncentracije i strpljenja.

• Pozitivnog stava prema učenju i kreativnom izražavanju.

---

Kako psihološki pripremiti dete i ojačati mu samopouzdanje?

• Pričajte pozitivno o školi — čitajte priče o školarcima i posetite školu zajedno.

• Ne upoređujte dete sa drugima — svako dete ima svoj tempo razvoja.

• Hvalite trud, a ne samo rezultat — na primer: „Baš si se potrudio da isečeš to sam“ umesto samo „Bravo!“

---

Kada i kako uvesti školsku rutinu bez stresa?

Idealno je da rutinu uvedete dva meseca pre polaska u školu, postepeno i sa strpljenjem:

• Buđenje i spremanje u isto vreme svakog dana.

• Vreme za užinu, učenje kroz igru i odmor.

• Večernja rutina sa čitanjem i gašenjem svetla u isto vreme.

Rutina daje detetu osećaj sigurnosti i predvidivosti, što značajno smanjuje anksioznost.

---

Zaključak: Spremnost za školu je mnogo više od znanja slova i brojeva. Fokusirajte se na razvoj emocionalnih, socijalnih i motoričkih veština kroz svakodnevne aktivnosti i igru, i tako pripremite svoje dete za uspešan i srećan početak školovanja!

                                                                            Pripremila:Gordana Maksimović - Master logoped

Zašto je čitanje DECI danas važnije nego ikada?

 

                                  

U svetu u kome deca satima provode vreme gledajući TikTok, YouTube ili igrajući igrice, sve se više gube ne samo sposobnost pažnje, već i dubina razumevanja i koncentracije. Deca teško mogu da slušaju priču dužu od 5-10 minuta, dok istovremeno mogu sate provesti ispred ekrana.

Zašto je to problem?
Jer pažnja je kao mišić — ako se ne vežba, slabi. A čitanje knjiga je jedna od najvažnijih vežbi za razvijanje pažnje, mašte, kritičkog razmišljanja i govora. Čitanje ne samo da pomaže deci da razviju rečnik i govor, već ih uči i strpljenju, povezivanju ideja i postavljanju pitanja o svetu oko sebe.

Digitalni svet menja njihov mozak — reprogramira ga da traži instant nagrade i površne informacije. To vodi do dece koja su pasivni konzumenti sadržaja, a ne aktivni istraživači znanja.

Kako pomoći deci da zavole čitanje?
➡️ Uključite knjige u svakodnevicu – čitajte zajedno, pričajte o pričama, postavljajte pitanja.
➡️ Ograničite vreme provedeno ispred ekrana, posebno pre spavanja.
➡️ Podstičite radoznalost i komunikaciju – neka deca postavljaju pitanja, razgovarajte o svemu što ih zanima.
➡️ Budite primer – deca uče posmatrajući odrasle, pa ako vide da volite knjige, i oni će želeti da ih otkriju.

Zajedno možemo pomoći deci da razviju pažnju i kreativnost koja im je potrebna da budu ne samo dobri govornici, već i razmišljajuće, radoznale i samostalne ličnosti.

📖 Zato, otvori knjigu – otvori vrata mašte i budućnosti! 🌟

                                                       Gordana Maksimovi- Master logoped

Koje su igre i kako se igrati sa decom?

 

(Uzrast 3,5 god)

Igranje sa detetom koje ima 3,5 godine, a još ne govori, može biti vrlo korisno za podsticanje govora i socijalnih veština. Ključ je u korišćenju neverbalne komunikacije, oponašanja i jednostavnih igara koje podstiču interakciju. Evo nekoliko predloga:

1. Igre oponašanja (imitacije)

• Oponašajte zvuke životinja: npr. „Muuu“, „Av-av“, „Mjau“.

• Pravite jednostavne pokrete i gestove koje dete može da ponovi (pljeskanje, mahanje, tapšanje).

• Koristite lutke, autiće ili plišane igračke da pokažete radnje: „Auto ide brum-brum“, „Meda spava“.

2. Igre sa pesmicama i pokretima

• Pesme poput „Ringe, ringe raja“, „Ide maca oko tebe“ ili „Pada kiša“ sa pokretima podstiču povezivanje ritma, pokreta i jezika.

3. Igrajte se uloga

• Koristite kuhinjski set, lekarski pribor, alat itd. – igrajte se „kuvanja“, „lečenja“, „popravke“, pri čemu vi pričate i imenujete stvari: „Sad daj kašiku“, „Pijemo čaj“, „Gde je bol?“.

4. Razvrstavanje i slaganje

• Slaganje kocki po bojama, obliku ili veličini uz komentarisanje: „Ova je crvena“, „Velika kocka ide dole“.

5. Knjige sa slikama

• Gledajte slikovnice sa jasnim ilustracijama i postavljajte pitanja čak i ako dete ne odgovara: „Gde je maca?“, „Ko vozi auto?“ – pokazujte vi, pa pustite dete da pokazuje.

6. Muzika i ritam

• Pustite dečije pesmice i zajedno pevajte, plešite ili koristite instrumente (zvečke, bubnjevi). Ritmičke aktivnosti mogu pomoći govornoj produkciji.

7. Baloni, mehurići, plastelin

• Igre koje traže reakciju, ali ne zahtevaju govor – npr. vi duvate mehuriće i čekate da ih dete puca ili vi pravite oblike od plastelina i imenujete ih.

Dodatni saveti:

• Govorite sporije i jasno, jednostavnim rečenicama.

• Ponavljajte reči i fraze.

• Neka komunikacija bude zabavna i opuštena – izbegavajte pritisak.

• Uključite dete u svakodnevne aktivnosti (hranjenje, oblačenje, kupanje) kao priliku za učenje jezika.

  
  

  Evo nekoliko konkretnih igara koje možete igrati svakodnevno sa detetom od 3,5 godine koje još ne govori:

  ---

  1. „Gde je…?“ igra (skrivanje i pronalaženje)

  Materijal: omiljene igračke, slike životinja ili predmeta.
  Kako se igra:

  • Sakrijte igračku delimično ispod jastuka ili ćebeta i pitajte:
    „Gde je medo?“, zatim ga otkrijte i recite radosno: „Evo ga medo!“

  • Zatim dajte detetu da sakrije i vi pitate.

  Cilj: Razvijanje pažnje, razumevanja i povezivanja reči sa predmetima.

  ---

  2. „Daj mi…“ sa stvarnim predmetima

  Materijal: više predmeta (voće, kašika, čarapa, autić, itd.)
  Kako se igra:

  • Stavite 3–4 predmeta ispred deteta.

  • Kažete: „Daj mi kašiku“ – pokažete prvi put.

  • Sledeći put čekajte da dete reaguje.

  • Svaki put pohvalite: „Bravo! To je kašika!“

  Cilj: Razumevanje govora i pasivnog rečnika.

  ---

  3. Igre sa mehurićima (balončićima)

  Materijal: sapunica za pravljenje mehurića.
  Kako se igra:

  • Duvajte mehuriće i svaki put recite: „PUF!“, „Pukni!“, „Uhvatimo mehurić!“

  • Pokažite prstom ili pomozite detetu da ih puca.

  Cilj: Stvaranje uzročno-posledičnog učenja i podsticanje imitacije.

  ---

  4. „Napravimo supu“ (igra sa posuđem ili plastelinom)

  Materijal: plastično posuđe, plastelin, povrće-igračke.
  Kako se igra:

  • Pravite zajedno „supu“, imenujete sastojke: „Mrkva, krompir, voda“, pravite zvuke „m-m-m“, „kljuc-kljuc“ za kuvanje.

  • Pokušajte da dete nahrani lutku.

  Cilj: Podsticanje simboličke igre i učenja reči kroz radnju.

  ---

  5. „Završi pesmu“ (i sa pokretima)

  Primer:

  • Pevate pesmu: „Ide maca oko tebe… i traži jedno…“ (stanete i gledate dete da završi gestom ili rečju).

  • Ili: „Pada kiša, pada kiša… a zemlja se…“

  • Ako ne govori – pomozite gestom ili mimikom.

  Cilj: Razvijanje osećaja za ritam, fraze i očekivanje reči.

  ---

  6. Pravljenje životinja od plastelina (ili crtanje)

  Materijal: plastelin ili bojice.
  Kako se igra:

  • Pravimo zajedno npr. mačku – i govorimo: „Ovo su uši. Ovo je rep. Mačka kaže mjau.“

  • Imitirajte zvuke.

  Cilj: Povezivanje slika, zvukova i značenja.

  ---

  7. Igra sa karticama (ili slikovnicama)

  Materijal: sličice životinja, vozila, hrane (ili knjige sa slikama).
  Kako se igra:

  • Pokažete kartu i kažete: „Ko je ovo?“, a zatim sami odgovorite ako dete ne zna.

  • Postavite pitanja i sami dajte odgovore, podstičući dete da počne da pokazuje ili imituje.

Hvalite decu i ona će cvetati! 🌸

Sigurna sam da svaki roditelj želi da svom detetu pruži najlepše. A ono što zaista možemo ponuditi, najdragocenije od svega, jeste kvalitetno vreme zajedno i naša potpuna prisutnost.

Oni nas ne mere po stvarima koje im kupujemo, već po tome koliko vremena i pažnje im posvećujemo. Jer, naši zajednički trenuci – ti sitni, neponovljivi trenuci – vezu  najlepše uspomene koje deca nose kroz ceo život. Zar nije to najlepši dar koji možemo da im damo?

Zato, znate šta vam je činiti – zagrlite ih dovoljno čvrsto da osete sigurnost, ali dovoljno nežno da mogu da rašire svoja krila i polete kad dođe vreme. 

Neka znaju da su voljeni, da je njihov svet bezbedan i da uvek imaju podršku. Jer, ako ih volimo i učimo ih da veruju u sebe, svet im je otvoren, a snovi mogu postati stvarnost.

Deca su naše seme koje s ljubavlju i pažnjom zasadimo – i kad god im pružimo ljubav, oni rastu i cvetaju. 

Gordana Maksimović

dipl.defektolog-master logoped, reedukator psihomotorike, trener prezentacionih veština, NLP praktičar, rani interveničar

Nakon završenih osnovnih i master studija na smeru logopedija na Defektološkom fakultetu u Beogradu (danas FASPER – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju), logoped Gordana Maksimović započinje sticanje iskustava kroz praktičan rad u Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je obavila i pripravnički staž.

Stalno zaposlenje ostvaruje u Dečijem domu zdravlja, u okviru Razvojnog savetovališta, gde kao član stručnog tima učestvuje u ranom otkrivanju dece sa razvojnim poremećajima. Ima više od 20 godina iskustva u radu sa decom, kao i brojne završene edukacije, među kojima je i "Mentalna higijena razvojnog doba."

Dodatno, svoje praktično iskustvo nadograđuje pohađanjem edukacija u Institutu za mentalno zdravlje, gde stiče znanje iz oblasti opšte reedukacije psihomotorike i relaksacije, kao i specifične reedukacije psihomotorike sa opštom defektološkom dijagnostikom. Tako postaje edukovani reedukator psihomotorike, primenjujući stečeno znanje kroz rad sa decom.

Završila je obuku za rad sa K-safa aparatom, kao i obuku za primenu logopedskih sondi i vibrafona – instrumenata koji su danas neizostavni u svakodnevnom radu svakog logopeda.

Gordana Maksimović poseduje najmoderniji logopedski instrument "Behringer" i sertifikat za primenu DSP (Digital Signal Processing) tehnologije u logopediji, kao i sertifikat za rad sa Behringer logopedskim setom za govorno-jezičku stimulaciju. Ovaj aparat koristi princip dinamičkog procesiranja zvuka, što omogućava selektivno smanjenje ili pojačavanje određenih frekvencija, kao i promenu jačine zvuka.

Primenom ovog savremenog logopedskog seta, efikasnost logopedskih tretmana u rešavanju govorno-jezičkih poteškoća značajno je povećana.

Gordana je od 2007. do 2015. godine bila predsednica Podružnice logopeda Srbije za raški i šumadijski region, s ciljem jačanja i unapređenja logopedske profesije. Član je Udruženja logopeda Srbije.

Angažovana je i kao mentor logopedima i lekarima-specijalizantima pedijatrije.

U periodu 2017/2018. godine, kao logoped Dečijeg doma zdravlja, uspešno je završila kurseve za unapređenje rada timova razvojnih savetovališta u oblasti razvoja u ranom detinjstvu, u okviru projekta "Unapređenje razvoja u ranom detinjstvu jačanjem kapaciteta pedijatrijske službe u domovima zdravlja.

U periodu 2021/2022. godine, Gordana Maksimović završava edukaciju iz Ranih intervencija (PORI), koja se fokusira na procenu karakteristika deteta i porodice, njihovih potreba i prioriteta, kao i izradu individualnog plana podrške. Ovaj program obuhvata multidisciplinarni pristup u kojem se stručnjaci iz različitih oblasti (logopedi, psihologi, pedijatri, socijalni radnici i drugi) udružuju kako bi pružili sveobuhvatnu podršku deci sa rizikom od razvojnih smetnji i njihovim porodicama.

Porodične rane intervencije (PORI) predstavljaju sistemski pristup koji se fokusira na rani razvoj deteta, identifikaciju mogućih problema i pružanje podrške porodicama kako bi se što pre intervenisalo u procesu razvoja. Kroz ovu edukaciju, Gordana je stekla specifična znanja o tome kako proceniti potrebe porodica sa decom koja imaju razvojne poteškoće ili su u riziku od istih. Takođe, uči se kako razviti i implementirati individualizovane planove pomoći koji se baziraju na potrebama deteta i porodice, omogućavajući im bolje funkcionisanje i razvoj u zajedničkom okruženju.

Ovaj pristup je ključan za rani prepoznavanje i rešavanje problema u razvoju deteta, čime se povećavaju šanse za njegov uspešan razvoj u budućnosti. Gordana je sticanjem ovog zvanja postala stručnjak u oblasti porodičnih ranih intervencija, što je dodatno obogatilo njen rad sa decom i porodicama. Uverenje o završenoj edukaciji izdato je od strane Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Gordana Maksimović je završila edukaciju u Beogradu o značaju i primeni upitnika "Uzrast i razvoj deteta" (URD), koji predstavlja jedan od ključnih alata u praćenju razvoja dece u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovaj upitnik je dizajniran kako bi pomogao zdravstvenim radnicima, pre svega pedijatrima, logopedima, psiholozima i drugim stručnjacima, da sistematski prate razvojne milje dečijeg uzrasta, od novorođenčeta do adolescencije.

Upitnik URD omogućava brzu i efikasnu procenu različitih aspekata razvoja deteta, uključujući fizički, emocionalni, kognitivni, socijalni i jezički razvoj. Sastoji se od niza pitanja koja pokrivaju različite oblasti, kao što su motorika, govorne veštine, socijalna interakcija i emocionalna stabilnost, a koristi se kako bi se identifikovali eventualni razvojni poremećaji ili rizici za razvojne smetnje.

Edukacija koju je Gordana završila omogućava joj da primeni ovaj upitnik u svom svakodnevnom radu, u okviru primarne zdravstvene zaštite, kako bi što pre identifikovala potencijalne probleme u razvoju kod dece. Korišćenje URD upitnika u redovnim kontrolama dece omogućava ranu detekciju problema, što značajno doprinosi pravovremenoj intervenciji i boljoj prognozi za decu.

Za uspešno završenu edukaciju, Gordana je dobila sertifikat koji je izdat od strane Udruženja pedijatara Srbije (UPSrbije), čime je dodatno osnažila svoju stručnost u oblasti praćenja i procene dečijeg razvoja, što joj omogućava da pruži još efikasniju i precizniju podršku porodicama i deci u njenoj praksi.

Gordana Maksimović je posvećena stalnom usavršavanju i sticanju novih iskustava i saznanja vezanih za govorno-jezički razvoj i govornu patologiju. Pored unapređenja svojih stručnih kompetencija u oblasti logopedije, ona je i trenerski stručnjak u oblasti ličnog razvoja. Završila je coaching akademiju, gde je kao trener uspela da harmonizuje sve važne životne oblasti, unapređujući kako svoju profesiju, tako i svoj lični život. Danas, kroz svoj lični primer, Gordana motiviše mnoge ljude da krenu putem promene i kreiraju život kakav žele, u kojem će se osećati ispunjeno i zadovoljno.

Kroz edukaciju u NLP Institutu, Gordana je stekla zvanje Trener prezentacionih veština, kao i titule NLP coach i NLP praktičar, što joj omogućava da koristi snažne alate i tehnike za lični razvoj i napredovanje, kako u svojoj praksi, tako i u životima ljudi s kojima radi. Takođe je i trener ličnog prosperiteta, što dodatno obogaćuje njen rad i doprinosi njenom bogatom iskustvu u pomaganju drugima da postignu lične i profesionalne ciljeve.

Gordana često naglašava: "Rad na sebi je doživotan rad i doživotno putovanje." Ova filozofija je osnova njenog ličnog i profesionalnog pristupa, te je ona uvek posvećena učenju i samousavršavanju, kako bi pružila najbolju moguću podršku svojim klijentima i čitaocima.

Gordana je takođe i autorka dve inspirativne knjige: "Miris pozitivnog duha" i "Život je tako lep". Ove knjige, koje su posvećene ličnom razvoju, sadrže brojne korisne savete, tehnike i iskustva, koji imaju za cilj da osnaže, ohrabre i motivišu čitaoce da prepoznaju lepotu života, uprkos izazovima koje on nosi. Gordana veruje da je kroz pozitivno razmišljanje moguće transformisati svoj život, a njene knjige postale su pravi vodiči za mnoge koji teže unutrašnjoj harmoniji i ličnom prosperitetu. Kako ona voli da kaže: "Kada u život unesete Miris pozitivnog duha, veoma brzo dolazite do spoznaje da je Život tako lep, samo ako mu to dopustite."

Njene knjige su doživele veliki uspeh i o njima se puno piše i priča, a Gordana je postala prepoznatljivo ime u oblasti ličnog razvoja. Pored toga, Gordana je autorka i brojnih inspirativnih tekstova koji se objavljuju u popularnim časopisima kao što su Sretna žena magazin, Pokazivač, Antistres vodič, a redovno objavljuje i na svom blogu "Gordana Maksimović - Miris pozitivnog duha".

Početkom 2020. godine, Gordana je osnovala Centar za lični razvoj, u kojem pruža logopedske usluge kao što su savetovanje, logopedske procene i tretmane, kao i kreativne logopedske radionice za predškolce. U Centru se održavaju i brojna predavanja i radionice vezane za lični rast i razvoj, koje kombinuju njen bogat profesionalni iskustvo sa znanjem i tehnikama koje je stekla tokom edukacije iz NLP-a i coaching-a.

Kombinovanjem svoje profesije i primenom svih NLP alata i tehnika koje je savladala, uz puno ljubavi, vere i truda, Gordana je uspela da stvori jedinstvenu platformu za lični razvoj, koja ima dubok uticaj na život svojih klijenata i zajednice. Rezultati njenog rada su neizbežni, jer ona veruje da svaka promena počinje iznutra, i da je moguće postići izvanredne rezultate ako se radi sa strašću i posvećenošću.

 

Gordana Maksimović je i idejni autor didaktičkih tabli "MAXIMA". Ove inovativne didaktičke table osmišljene su kao alat za razvoj različitih veština kod dece, s ciljem unapređenja finih motornih sposobnosti i spretnosti.

Maxima didaktičke table namenjene su za:

• Savršen trening koordinacije ruku i očiju, koji je ključan za razvoj dece u ranim fazama života.

• Unapređenje mišićne memorije i hvata, što je od esencijalne važnosti za veće sposobnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

• Razvoj fine motorike, koja je osnova za buduće sposobnosti pisanja, crtanja i drugih preciznih aktivnosti.

Ove table pomažu deci da steknu osnovne veštine potrebne za prve korake pisanja rukom, kao i za pravilno držanje olovke, što je ključna veština u obrazovanju i razvoju. Kroz igru i interaktivne aktivnosti, "MAXIMA" didaktičke table omogućavaju deci da uče na zabavan način, dok razvijaju motoričke sposobnosti koje će im biti korisne tokom celog života.

I

 

 

Fina i gruba motorika

Motorni razvoj predstavlja osnovu koja je neophodna da bi dete moglo da istražuje i otkriva svet oko sebe. Kroz razvoj motorike, dete razvija svoje fizičke sposobnosti, ali i kognitivne funkcije, kao i sposobnosti za komunikaciju.

Ideja da postoji veza između razvoja motorike i kognicije, a samim tim i između razvoja motorike i govora, potvrđena je brojnim istraživanjima i neurološkim dokazima. Naime, tokom ranog detinjstva, svako dete uči kroz motoričke akcije, upoznajući tako svet oko sebe. Aktivnosti poput puzanja, hodanja ili trčanja omogućavaju detetu da razvija svoje sposobnosti i stiče iskustvo koje je temelj za dalji kognitivni i govorni razvoj.

Neurološki dokazi ukazuju na to da su polja u mozgu koja su zadužena za govorne funkcije aktivna istovremeno kada se izvode određeni motorni zadaci. Takođe, tokom zadataka koji uključuju motoriku i motorno planiranje, aktiviraju se i ona polja u mozgu koja se bave govornim funkcijama. Ovo potvrđuju i istraživanja koja pokazuju da deca koja imaju govorno-jezičke probleme ili neka od pervazivnih razvojnih smetnji, često pokazuju i problem u motornom funkcionisanju.

Gruba motorika

Gruba motorika se odnosi na veštine koje zahtevaju koordinaciju velikih mišićnih grupa u telu, kao što su noge, ruke i trup. Ove aktivnosti uključuju osnovne pokrete, kao što su puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, penjanja i druge slične aktivnosti. Razvoj grube motorike omogućava detetu da usvoji osnovne fizičke veštine koje su potrebne za svakodnevne aktivnosti, kao i za dalje fizičko i mentalno napredovanje. Gruba motorika se uglavnom razvija spontano kroz svakodnevne aktivnosti, međutim, dodatna, kontrolisana stimulacija kroz igre i vežbe može doprineti njenom bržem i efikasnijem razvoju.

Fina motorika

Fina motorika je odgovorna za izvođenje preciznih pokreta i usko je povezana sa koordinacijom oko-ruka, odnosno sposobnošću da ruke i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom. Ove veštine uključuju kontrolu malih mišića u rukama, prstima, stopalima, ali i u mišićima jezika i usana, što je posebno važno za govor i pevanje. Razvijene fine motoričke sposobnosti omogućavaju detetu da savlada veštine kao što su crtanje, pisanje, vezivanje pertli, kao i precizno korišćenje različitih alata i objekata.

Značaj stimulacije kroz svakodnevne aktivnosti

Veoma je važno obratiti pažnju na stimulaciju koju dete dobija kroz svakodnevne aktivnosti, jer svaki pokret utiče na razvoj motorike. Dete koje ima dobro razvijenu grubu motoriku lakše će naučiti da obavlja preciznije zadatke, kao što su vezivanje pertli ili pisanje.

Iako deca grubu motoriku razvijaju spontano kroz igru i svakodnevne aktivnosti, dodatna stimulacija i usmereni trenuci učenja mogu značajno doprineti njenom bržem napredovanju. Aktivnosti poput pokretnih igara i fizičkih vežbi na otvorenom mogu biti izuzetno korisne za razvoj ove veštine.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da deca svakodnevno provode najmanje sat vremena baveći se fizičkim aktivnostima koje uključuju trčanje, skakanje, penjanje i druge slične igre. Za razvoj grube motorike, najpogodnije su igre na otvorenom, jer omogućavaju deci da koriste svoje mišiće i razvijaju koordinaciju kroz fizičke aktivnosti u prirodi.

Stimulacija obe strane tela

Igre i vežbe za stimulaciju motorike trebalo bi da uključuju i levu i desnu stranu tela (gornje i donje ekstremitete). Iako dete razvija dominantnu stranu, važno je stimulisati i nedominantnu stranu tela kako bi se postigla ravnoteža u razvoju. Aktivnosti koje stimulišu obe strane tela pomažu u razvoju koordinacije i smanjuju mogućnost kasnijih problema u motoričkom razvoju. Jedan od predloga za takve aktivnosti su Brain Gym vežbe, koje kombinovanjem različitih fizičkih i mentalnih izazova podstiču razvoj motorike i kognicije.

Zaključak

Razvoj motorike, kako fine tako i grube, predstavlja osnovu za sve ostale aspekte razvoja deteta. Svaka vrsta fizičkog pokreta i svakodnevne aktivnosti utiče na napredovanje deteta u mnogim oblastima, uključujući govor, koordinaciju, kao i emocionalni razvoj. Stimulacija motorike kroz igre, fizičke aktivnosti i pažljivo osmišljene vežbe ključno je za postizanje optimalnog razvoja deteta i pripremu za kasniji uspešan život.