Fina i gruba motorika

Motorni razvoj predstavlja osnovu koja je neophodna da bi dete moglo da istražuje i otkriva svet oko sebe. Kroz razvoj motorike, dete razvija svoje fizičke sposobnosti, ali i kognitivne funkcije, kao i sposobnosti za komunikaciju.

Ideja da postoji veza između razvoja motorike i kognicije, a samim tim i između razvoja motorike i govora, potvrđena je brojnim istraživanjima i neurološkim dokazima. Naime, tokom ranog detinjstva, svako dete uči kroz motoričke akcije, upoznajući tako svet oko sebe. Aktivnosti poput puzanja, hodanja ili trčanja omogućavaju detetu da razvija svoje sposobnosti i stiče iskustvo koje je temelj za dalji kognitivni i govorni razvoj.

Neurološki dokazi ukazuju na to da su polja u mozgu koja su zadužena za govorne funkcije aktivna istovremeno kada se izvode određeni motorni zadaci. Takođe, tokom zadataka koji uključuju motoriku i motorno planiranje, aktiviraju se i ona polja u mozgu koja se bave govornim funkcijama. Ovo potvrđuju i istraživanja koja pokazuju da deca koja imaju govorno-jezičke probleme ili neka od pervazivnih razvojnih smetnji, često pokazuju i problem u motornom funkcionisanju.

Gruba motorika

Gruba motorika se odnosi na veštine koje zahtevaju koordinaciju velikih mišićnih grupa u telu, kao što su noge, ruke i trup. Ove aktivnosti uključuju osnovne pokrete, kao što su puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, penjanja i druge slične aktivnosti. Razvoj grube motorike omogućava detetu da usvoji osnovne fizičke veštine koje su potrebne za svakodnevne aktivnosti, kao i za dalje fizičko i mentalno napredovanje. Gruba motorika se uglavnom razvija spontano kroz svakodnevne aktivnosti, međutim, dodatna, kontrolisana stimulacija kroz igre i vežbe može doprineti njenom bržem i efikasnijem razvoju.

Fina motorika

Fina motorika je odgovorna za izvođenje preciznih pokreta i usko je povezana sa koordinacijom oko-ruka, odnosno sposobnošću da ruke i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom. Ove veštine uključuju kontrolu malih mišića u rukama, prstima, stopalima, ali i u mišićima jezika i usana, što je posebno važno za govor i pevanje. Razvijene fine motoričke sposobnosti omogućavaju detetu da savlada veštine kao što su crtanje, pisanje, vezivanje pertli, kao i precizno korišćenje različitih alata i objekata.

Značaj stimulacije kroz svakodnevne aktivnosti

Veoma je važno obratiti pažnju na stimulaciju koju dete dobija kroz svakodnevne aktivnosti, jer svaki pokret utiče na razvoj motorike. Dete koje ima dobro razvijenu grubu motoriku lakše će naučiti da obavlja preciznije zadatke, kao što su vezivanje pertli ili pisanje.

Iako deca grubu motoriku razvijaju spontano kroz igru i svakodnevne aktivnosti, dodatna stimulacija i usmereni trenuci učenja mogu značajno doprineti njenom bržem napredovanju. Aktivnosti poput pokretnih igara i fizičkih vežbi na otvorenom mogu biti izuzetno korisne za razvoj ove veštine.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da deca svakodnevno provode najmanje sat vremena baveći se fizičkim aktivnostima koje uključuju trčanje, skakanje, penjanje i druge slične igre. Za razvoj grube motorike, najpogodnije su igre na otvorenom, jer omogućavaju deci da koriste svoje mišiće i razvijaju koordinaciju kroz fizičke aktivnosti u prirodi.

Stimulacija obe strane tela

Igre i vežbe za stimulaciju motorike trebalo bi da uključuju i levu i desnu stranu tela (gornje i donje ekstremitete). Iako dete razvija dominantnu stranu, važno je stimulisati i nedominantnu stranu tela kako bi se postigla ravnoteža u razvoju. Aktivnosti koje stimulišu obe strane tela pomažu u razvoju koordinacije i smanjuju mogućnost kasnijih problema u motoričkom razvoju. Jedan od predloga za takve aktivnosti su Brain Gym vežbe, koje kombinovanjem različitih fizičkih i mentalnih izazova podstiču razvoj motorike i kognicije.

Zaključak

Razvoj motorike, kako fine tako i grube, predstavlja osnovu za sve ostale aspekte razvoja deteta. Svaka vrsta fizičkog pokreta i svakodnevne aktivnosti utiče na napredovanje deteta u mnogim oblastima, uključujući govor, koordinaciju, kao i emocionalni razvoj. Stimulacija motorike kroz igre, fizičke aktivnosti i pažljivo osmišljene vežbe ključno je za postizanje optimalnog razvoja deteta i pripremu za kasniji uspešan život.