FINA I GRUBA MOTORIKA

Motorni razvoj predstavlja osnovu koja je potrebna kako bi dete moglo da otkriva svet oko sebe.

Ideja da postoji veza između razvoja motorike i kognicije, a samim tim i razvoja motorike i razvoja govora, potvrđena je činjenicom da svako od nas u periodu ranog detinjstva uči putem motoričkih akcija upoznajući na taj način svet oko sebe

Za navedene tvrdnje postoje i neurološki dokazi koji ukazuju na to da su polja u mozgu zadužena za govorne funkcije aktivna istovremeno kada se izvršavaju određeni motorni , kao i da su poljau mozgu zadužena za motoriku i motorno planiranje aktivna tokom zadataka gde je aktivan i govor .

Takođe, ove navode potvrđuju različita istraživanja koja kažu da deca koja imaju govorno-jezičke probleme i kod koje je dijagnostikovan neki pervazivan poremećaj pokazuju i problem u motornom funkcionisanju 

Veštine fine i grube motorike se razvijaju kao rezultat saradnje između nervnog sistema i mišića.

Gruba motorika se odnosi na kretanje celog tela i zahteva koordinaciju velikih mišićnih grupa, kao što su ruke, noge i trup a rezultat su aktivnosti puzanja, hodanja, trčanja, skakanja, penjanja i sl.

Fina motorika je zaslužena za izvođenje preciznih pokreta a usko je vezana za koordinaciju oko-ruka (sposobnost da ruka i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom). Fine motoričke sposobnosti uključuju pažljivu kontrolu malih mišića u rukama, sropalima, prstima i nožnim prstima. Kontrola mišića jezika i usana, govor i pevanje, takođe spada u ove veštine.

Veoma je važno obratiti pažnju na stimulaciju koju dete dobija kroz svakodnevne aktivnosti, jer svaki pokret utiče na razvoj motorike.

Dete koje ima dobro razvijenu grubu motoriku lakše će naučiti npr. da veže pertle ili da piše.

Deca grubu motoriku svakako razvijaju spontano u svakodnevnim aktivnostima, ali je neophodna dodatna, kontrolisana stimulacija npr. razvoj motorike kroz pokretne igre.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi deca trebalo minimum sat vremena dnevno da se bave nekom od fizičkih aktivnosti kao što su trčanje, skakanje… Za razvoj ovih veština su najpogodnije igre na otvorenom.

Igre i vežbe za stimulaciju moramo birati tako da uključuju i levu i desnu stranu tela (gornje i donje ekstremitete). Dete će razviti svoju dominantnu stranu, ali je neophodno stimulisati i onu “slabiju” tj. nedominantnu stranu. Predlog ovakvih aktivnosti su npr. Brain gim vežbe.