Jedan od glavnih zadataka logopeda jeste rano otkrivanje dece koja imaju probleme u govorno -jezičkom razvoju. Ciljna grupa su deca uzrasta od rođenja do navršenih šest godina, deca sa rizikom i deca sa smetnjama u razvoju. Cilj u radu je blagovremeno otkrivanje dece sa rizikom za nastanak smetnji u razvoju govora, intenzivno praćenje razvoja te dece i obezbeđivanje stimulativnog tretmana i u slučaju potrebe upućivanje na viši nivo zdravstvene zaštite dece sa smetnjama u psihomotornom razvoju.
O mestu i ulozi logopeda u Službi za zdravstvenu zaštitu dece razgovarali smo sa Gordanom Maksimović, dipl.def - master logoped i redukator psihomotorike
Logoped radi na detekciji, prevenciji, dijagnostici i terapijskim tretmanima patologije govora i jezika. On otkriva i evidentira decu sa govorno-jezičkim poremećajima, uzima anamnestičke podatke i obavlja logopedsku procenu. Po kompletiranju logopedske procene informiše roditelje o nivou razvoja govorno-jezičkih i komunikativnih sposobnosti kao i o očekivanim sledećim etapama razvoja. Logoped pravi stimulativni program prilagođen konkretnom detetu, savetuje i daje upustva o sprovođenju ovog programa i obučava roditelje za njegovu primenu u porodičnoj sredini. On prati i procenjuje napredovanje deteta u govorno-jezičkom razvoju i zakazuje kontrolne preglede, a po potrebi uključuje dete u adekvatan logopedsko terapijski tretman na nivou primarne zdravstvene zaštite ili šalje na dalju dijagnostičku obradu ili tretman na nivou sekundarne ili tercijalne zaštite. Logoped u okviru terapijskih procedura vrši korekciju artikulacije, korekciju ritma i tempa govora, visine i boje glasa, radi na razvoju jezičkih struktura od nultog nivoa do potpune jezičke zrelosti, što podrazumeva upotrebu svih vrsta reči u pravilnom gramatičkom odnosu sa kvalitetnom semantikom.
Kada je potrebno dete voditi logopedu i po čijoj preporuci?
Prvi pregled logopeda kod dece rođene sa rizikom (trudnoća održavana medikamentozno, prisustvo teratogenih faktora, korišćenje određenih medikamenata tokom trudnoće zbog drugih bolesti majke, komplikacije na i neposredno posle porođaja, korišćenje vakuma, forcepsa, asfiksija ploda, nizak AC, nezrela pluća, hiperbilirubinemija, različiti problemi na nivou CNS-a koji mogu da pogode zone mozga odgovorne za razumevanje i produkciju govora…) je na uzrastu od 3 meseca života pa na tri meseca do navršene prve godine (3, 6, 9, 12meseci ), a potom na šest meseci do navršenih 36 meseci života, a zatim na 12 meseci do polaska u školu. Dete dolazi kod logopeda na radovan sistematski preglad sa navršene tri godine i sa navršenih šest godina, radi pregleda za polazak u prvi razred. Deca dolaze na pregled u tom periodu po uputu izabranog pedijatra. Naravno, ako iz bilo kojeg razloga dete ne bude upućeno, a da roditelj primeti problem u govoru, može i sam da dovede dete i dobije odgovarajući pregled, tretman ili savet.
Kako izgledaju pregledi i tretmani?
Prilikom prvog pregleda logoped uspostavlja prvu komunikaciju sa detetom, uzima anamnestičke podatke i obavlja logopedske procene putem baterije testova. Po kompletiranju logopedske procene informiše roditelje o nivou razvoja govrno-jezičkih i komunikativnih sposobnosti deteta, kao i o očekivanim sledećim etapama razvoja, pravi adekvatan stimulativni program prilagođen konkretnom detetu, savetuje i daje upustva o sprovođenju ovog programa u porodičnoj sredini i obučava roditelje za njegovu primenu. Po proceni i preporuci logopeda dete se :
a) uključuje u adekvatan logopedski tretman na nivou primarne zdravstvena zaštite;
b) šalje na dodatnu dijagnostičku obradu i /ili tretman na nivou ustanove sekundarne i tercijalne zaštite.
Logopedskim tretmanima, pored ranih intervencija koje obuhvataju stimulaciju govorno-jezičkog razvoja (receptivnog govora-razvoj značenja reči i ekspresivnog govora-razvoj reči) i socio-emocionalnog razvoja (zajednička pažnja, igra, interesovanje za druge) koja se sprovode kroz igru i primenom raznih tehnika i metoda, logopedskim tretmanom postiže se i:
-razvoj i usmeravanje percepcije i pažnje
-uspostavljanje adekvatne SSSG (melodija, tempo, ritam..)
Obogaćuje se rečnik
-razvoj rečenice i rečeničkih struktura
-razvoj sposobnosti auditivne percepcije i diskriminacije (korekcija agramatizma)
-izazivanje glasova
-korekcija izgovorenih glasova
-razvoj fonemskog sluha
-stimulacija postojećih i razvoj novih sposobnosti neophodnih za uspešno savladavanja čitanja i pisanja
-razvoj globalne psihomotorike
-razvoj i diferencijacija oralne praksije
-razvoj praksije šake
-razvoj grafomotornih sposobnosti
-razvoj vizuomotorne koordinacije
-podizanje stepena motivacije za komunikacijom
-razvoj sposobnosti pragmatske upotrebe jezika.
Koliko mogu najduže da traju logopedski tretmani?
Logopedski tretmani odvijaju se, maksimalno, dva puta sedmično po detetu. Još uvek ne postoji vremensko ograničenje koliko dugo dete može da dolazi na logopedski tretman, već se on završava postizanjem maksimalnih rezultata u govorno-jezičkom razvoju. U interesu deteta je da se logopedski tretman završi u što brže, a i u interesu druge dece kojima je tretman neophodan i koji na njega čekaju.
Ima li saradnje sa drugim službama odnosno specijalnostima?
Logoped direktno sarađuje sa izabranim pedijatrom deteta, psihologom, a neposredno sarađuje sa dečjim neurologom, psihijatrom, fizijatrom i audiologom.
Od čega zavisi uspeh u radu?
Tretman koji sprovodi logoped u ustanovi je osnov ukupnog rada, ali ako se potkrepljuje dodatnim stimulativnim radom i van ustanove na sistemski način, habilitacioni postupak biće značajno brži i kvalitetniji. Logoped svo vreme sinhronizuje rad sa roditeljima na početku i u toku rada, daje smernice: kako raditi vežbe za motoriku tela u celini i finu motoriku šake i prstiju, motoriku govornih organa, kako izazvati fonaciju, prve reči, rečenice, širenje govornog iskaza. Dakle, habilitacioni rad koji u osnovi ima dobar individualni plan, zasnovan na prethodno urađenoj valjanoj proceni govorno-jezičkog razvoja, trebalo bi da podrazumeva tesnu saradnju stručnjaka koji rade na govorno razvoju i članova porodice. Kada se otkrije govorno-jezički poremećaj dete treba uključiti u logopedski tretman, a roditelj trebalo da dobar saradnik logopedu –koterapeut. Prema tome za uspeh u radu važni su blagovremeno otkrivanje dece sa problemima i uska saradnja logopeda i roditelja.
Koliko se pregleda obavi na godišnjem nivou?
Broj prvih pregleda na godišnjem nivou je oko 3 000 i to u okviru sistematskog sa 3 i 6 godina i sva deca sa rizikom po uputu izabranog pedijatra. Broj obavljenih tretmana je daleko veći i iznosi oko 4 000 dece na dva logopeda. Taj broj bio bi još veći da broj nedeljnih poseta nije limitiran. Poslednjih godina broj dece sa problemima u govoru je u stalnom porastu, tako da je pritisak na ovu službu sve veći.
U čemu je značaj negovanja pravilnog govora?
„Osećaj za jezik“ je ono što detetu pomaže da bira prave reči, upotrebi odgovarajući gramatički oblik, nalazi pravi način usklađivanja reči u rečenici. Siromašan rečnik rezultira time da dete potrebnu reč često zamenjuje drugom reči, njemu poznatom i razumljivom.
Važno je zbog toga da dete što pre nauči pravilan izgovor svih glasova kako bi što kvalitetnije razvijalo jezičku strukturu. Poremećaj izgovaranja glasova roditelji lako uočavaju. Roditeljsko razumevanje za ovaj dečji problem je veoma značajno za dete i za njegov dalji uspeh i napredovanje. Kada roditelji imaju poverenje u logopedski tretman, podržavaju svoje dete, podstiču ga da ono može savladati govorne teškoće, ma koliko bile složene u datom trenutku, uspeh je moguć. Govor je najplemenitija funkcija koju samo čovek poseduje. Dete svojim govorom izražava svoje potrebe, želje, iskazuje osecanja. Lep i pravilan govor uvodi dete u društveni život vršnjaka. Zato negujmo kulturu govora kod svoje dece, pružimo im dobar govorni primer, pričajmo što više sa njima i otkrijmo im lepotu lepog i pravilnog izražavanja.
Koliko je logopeda zaposleno?
U Službi za zdravstvenu zaštitu dece rade dva logopeda. Logopedi su edukovani za rad u Razvojnom savetovalištu i imaju završene edukacije iz: „Mentalna higijena razvojnog doba“, “Opšta reedukacija psihomotorike“, “Specifična reedukacija sa relaksacijom“. Takođe logopedi su edukovani za rad na K-SAFA aparatu i brojnim drugim edukacijama kojima unapređuju svoje znanje, a time i rad sa pacijentima.
A.M.
