Gordana Maksimović

dipl.defektolog-master logoped, reedukator psihomotorike, trener prezentacionih veština, NLP praktičar, rani interveničar

Nakon završenih osnovnih i master studija u Beogradu, na smeru logopedija, na defektološkom fakultetu, danas FASPER-u, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, logoped Gordana Maksimović, započinje sticanje iskustava kroz praktičan rad u Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je obavila i pripravnički staž.

Stalno zaposlenje dobija u Dečijem domu zdravlja, u okviru Razvojnog savetovališta, gde kao član stručnog tima učestvuje u ranom otkrivanju dece sa razvojnim poremećajima. U okviru razvojnog savetovališta, ona ima dvadesetogodišnje iskustvo u radu sa decom, i brojne završene edukacije, kao što je "Mentalna higijena razvojnog doba." Takođe svoje praktično iskustvo nadograđuje pohađanjem edukacije u Institutu za mentalno zdravlje i stiče znanje iz Opšte reedukacije psihomotorike i relaksacije, kao i Specifične reedukacije psihomotorike sa opštom defektološkom dijagnostikom. Završila je i obuku i rad na K-safa aparatu i kao i obuku za primenu logopedskih sondi i vibrafona, istrumenata koji su danas sastavni deo rada svakog logopeda.
Gordana poseduje, najmoderniji logopedski instrument "Behringer" i znanje za primenu DSP (Digital Signal Processing ) tehnologije u logopediji i sertifikat za primenu “Behringer”logopedskog seta za govorno-jezičku stimulaciju.
Behringer aparat predstavlja savremeni logopedski instrument koji radi po principu dinamičkog procesiranja zvuka koje omogućava selektovano smanjenje ili pojačavanje samo odabranih frekvencija, kao i promenu jačine zvuka.
Primenom ovog savremenog logopeskog seta, efikasnost logopedskih tretmana u rešavanju govorno- jezičkih poteškoća je umnogome veća.

Gordana je od 2007-2015.godine bila predsednica Podružnice logopeda Srbije, za raški i šumadiski region u cilju jačanja i unapređenja logopedske profesije.

Član je Udruženja logopeda Srbije.

Gordana je angažovana i kao mentor logopedima i lekarima- specijalizantima pedijatrije.

U periodu 2017/ 2018. kao logoped Dečijeg doma zdravlja, uspešno je savladala kurseve za unapredjenje rada timova razvojnih savetovališta u oblasti razvoja u ranom detinjstvu u okviru projekta “Unapredjenje razvoja u ranom detinjstvu jačanjem kapaciteta pedijatrijske službe u domovima zdravlja”.

U toku 2021/2022.zavrsava edukaciju iz Ranih intervencija (PORI). Procena karakteristika deteta i porodice, njihovih potreba i prioriteta kao i izrada individualnog plana podrške. Uverenje o završenoj edukaciji izdat od strane Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Značaj i primena upitnika”Uzrast i razvoj deteta”(URD) u pracenju dece u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Edukacija završena u Beogradu i sertifikat izdat od strane UPSrbije.

Gordana se usavršava, stiče nova iskustva i saznanja, vezana za govorno jezički razvoj i govornu patologiju.

Pored unapređenja svojih stručnih i profesionalnih kompetenci, Gordana je i trener za lični razvoj, sa završenom coaching akademijom, gde je kao trener uspela da sve svoje važne životne oblasti harmonizuje i unapredi. Danas ona svojim ličnim primerom, svojim životom, motiviše mnoge da krenu put promene, i da kreiraju život kakav vole i kakav žele.

Gordana se edukukovala i na NLP Institutu, gde stekla znanje i zvanje-Trener prezentacionih veština, NLP coach i NLP praktičar, trener ličnog prosperiteta...

I tu nije kraj...

Gordana ima običaj da kaže." RAD NA SEBI JE DOŽIVOTAN RAD I DOŽIVOTNO PUTOVANJE"

Gordana je autorka i dve knjige: Miris pozitivnog duha i knjige Život je tako lep.To su knjige za lični razvoj, gde je Gordana podelila puno vrednog i korisnog sadržaja, sa ciljem da osnaži, ohrabri i motiviše svoje čitaoce, što joj je i uspeva. Danas njene knjige žive i o njenim knjigama se puno piše i priča. Što bi Gordana rekla: Kada u život unesete Miris pozitivnog duha, veoma brzo dolazite do spozaje da je Život tako lep, samo ako mu to dopustite.

Gordana je autorka brojnih inspirativnih tekstova, koje objavljuje za poznate časopise: Sretna žena magazin, Pokazivač, Antistres vodič... kao i na svom blogu Gordana Maksimović - Miris pozitivnog duha.

Početkom 2020. godine osniva Centar za lični razvoj u  kome pruža logopedske usluge: savetovanje, logopedske procene, logopedske tretmane, kreativne logopedske radionice za predškolce, kao i brojna predavanja vezana za lični rast i razvoj.

Kada povežete svoju profesiju, kada primenite sve NLP alate i tehnike koje znate, u sve to unesete puno ljubavi, vere i truda rezultati su neizbežni.

 

Gordana je i idejni autor didaktičkih tabli "MAXIMA."

Maxima didaktičke table namenjene su za:

Savršen trenig i kordinaciju ruku, očiju, mišićnu memoriju, hvat, za finu motoriku i spretnost

Pomaže detetu da nauči prve korake pisanja rukom i pravilno držanje olovke

I

 

 FINA I GRUBA MOTORIKA

Motorni razvoj predstavlja osnovu koja je potrebna kako bi dete moglo da otkriva svet oko sebe.

Ideja da postoji veza između razvoja motorike i kognicije, a samim tim i razvoja motorike i razvoja govora, potvrđena je činjenicom da svako od nas u periodu ranog detinjstva uči putem motoričkih akcija upoznajući na taj način svet oko sebe

Za navedene tvrdnje postoje i neurološki dokazi koji ukazuju na to da su polja u mozgu zadužena za govorne funkcije aktivna istovremeno kada se izvršavaju određeni motorni , kao i da su poljau mozgu zadužena za motoriku i motorno planiranje aktivna tokom zadataka gde je aktivan i govor .

Takođe, ove navode potvrđuju različita istraživanja koja kažu da deca koja imaju govorno-jezičke probleme i kod koje je dijagnostikovan neki pervazivan poremećaj pokazuju i problem u motornom funkcionisanju 

Veštine fine i grube motorike se razvijaju kao rezultat saradnje između nervnog sistema i mišića.

Gruba motorika se odnosi na kretanje celog tela i zahteva koordinaciju velikih mišićnih grupa, kao što su ruke, noge i trup a rezultat su aktivnosti puzanja, hodanja, trčanja, skakanja, penjanja i sl.

Fina motorika je zaslužena za izvođenje preciznih pokreta a usko je vezana za koordinaciju oko-ruka (sposobnost da ruka i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom). Fine motoričke sposobnosti uključuju pažljivu kontrolu malih mišića u rukama, sropalima, prstima i nožnim prstima. Kontrola mišića jezika i usana, govor i pevanje, takođe spada u ove veštine.

Veoma je važno obratiti pažnju na stimulaciju koju dete dobija kroz svakodnevne aktivnosti, jer svaki pokret utiče na razvoj motorike.

Dete koje ima dobro razvijenu grubu motoriku lakše će naučiti npr. da veže pertle ili da piše.

Deca grubu motoriku svakako razvijaju spontano u svakodnevnim aktivnostima, ali je neophodna dodatna, kontrolisana stimulacija npr. razvoj motorike kroz pokretne igre.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi deca trebalo minimum sat vremena dnevno da se bave nekom od fizičkih aktivnosti kao što su trčanje, skakanje… Za razvoj ovih veština su najpogodnije igre na otvorenom.

Igre i vežbe za stimulaciju moramo birati tako da uključuju i levu i desnu stranu tela (gornje i donje ekstremitete). Dete će razviti svoju dominantnu stranu, ali je neophodno stimulisati i onu “slabiju” tj. nedominantnu stranu. Predlog ovakvih aktivnosti su npr. Brain gim vežbe.

 ВЕЖБЕ за подстицање развоја говора код деце која не говоре

ВЕЖБЕ ЗА РАЗВОЈ ОПШТЕ МОТОРИКЕ ТЕЛА И СЕНЗОРНО-ПЕРЦЕПТИВНИХ АКТИВНОСТИ

- Пружање руке одрасломе и шетња по чистом ваздуху или већој просторији.

- Еластично устајање и седање на под или столицу.

- Ходање по исцртаној стази на поду.

- Ходање напред, назад, у страну

- Скакање и прескакање

- Трчање и чучање

- котрљање и шутирање лопте

- ходање по степеницама горе и доле

- подизање руку: напред, нагоре и у страну

- вртење целе руке спирално, окретање шаке горе и доле.

- хватање лопте (велике, мање, још мање)

- хватање балона у лету

- ношење корпица разних величина

- ношење играчака

- гурање и вучење дрвених колица

- додавање коцки другом детету/терапеуту

- слагање коцки у кутију

- слагање коцки у дужину према узору (игра воза)

- слагање коцки у висину (прављење куће и обарање)

- ређање пластичних кутија једне у другу

- окретање точка руком

- навијање клупчета вуне

- набадање кружића или куглица на вертикалну или хоризонталну осовину

- ушрафљивање и раздвајање два ушрафљена предмета

- затварање разних кутија поклопцим ( картонске и дрвене кутије)

- окретање ручице на машини за орахе или слично

- скупљање просутих коцкица, кликера, ораха, кукуруза, пиринча и сл.

- пљескање длановима «таши, таши»

- извршавање разних вештина шаком и прстима: додиривање палца сваким прстом понаособ, извијање шаке горе-доље, укрштање прстију, грчење песница, хватање лебдећег предмета, конопца и сл.

- повлачење прстом око ивице стола

- пуњење кофице песком

- отварање и затварање славине

- ношење кофице са водом

- отварање и затварање фиоке на столу, ормарићима, откључавање и закључавање врата

- скидање одеће и обуће

- закопчавање и откопчавање дугмади

- везивање пертли

- сапунање руку и брисање

- коришћење маказица

- држање креда у боји и слободно шарање по бетону, таблама, папиру.

- пресавијање папира и марамица

- листање сликовница и књига

- индивидуализирање покрета прстију: ударање по диркама, вртење кликера између палца и кажипрста

- гњечење пластелина у боји (мешање теста, колачића, прављење точкића, јабука, трешања, кућица... )

- низање пластичних перли различитих величина

- састављање карика и прављење ланчића

- скупљање жира и кестења у посебне кесице

- набадање већих чиода у боји у јастучиће за игле

- везивање и дрешење чворова на канапу

- отварање и затварање прекидача за сијалицу, стону лампу и сл.

- брисање табли помоћу сунђера и крпе

- брисање гумицом по хартији

АКУСТИЧКЕ ВЕЖБЕ

Дете је од рођења окружено звуцима и шумовима, чије изворе постепено упознаје. Детету је потребно развијати способност слушања. Скретати му пажњу на јаке звукове и шумове, као што су:

-аутомобилски мотор и сирена

-звук авиона

-звук локомотиве

-звоњава звона

-звоно телефона

-грмљавина

-дечије дозивање, јак смех или плач

-шуштање воде

-звецкање кључевима

-лавеж пса

-мјаукање мачке

-мукање крава

-рзање коња, њакање магарца

-гакање гусака и патака

-кукурикање петла

-музика са телевизора и радија

-лупа чекића

-цепање дрва

-гласови укућана

-тапшање длановима

-изазивање звука на бубњу и малим музичким инструментима

-куцање на врата, лупкање по столу

-песма птица, гукање голубова, пијукање пилића

-пљуштање кише

-жубор потока

-грготање воде у флаши

-шкрипа врата

-слушање песама

-слушање малих, ритмичких рецитација уз такт и мелодију

-слушање дозивања властитог имена, имена друге деце и имена одраслих

-слушање назива неких предмета које дете често употребљава

-препознавање истих звучних инструмената према звуку

Терапеут/родитељ нагло скреће пажњу на звуке који се спонтано јављају, а оне које сам производи планира тако, да их дете чује с разног одстојања и да буде различитог интензитета.

Акустичке вежбе које служе као опомена од опасности морају се стрпљиво понављати и строго везивати за ситуацију: Пец!, Бежи!, Не дирај! и сл.

Пример игрице:

-На столу је више звучних инструмената. Дете је окренуто и не види кад терапеут свирне рецимо у трубу. Дете треба да покаже који је предмет произвео звук.

- Поређати једну врсту звучних инструмената, али разних величина, нпр. звоно. Терапеут зазвони једним. Дете треба да запамти звук, редом да испробава звона док не дође до оног којим је терапеут/родитељ звонио.

- Завезати детету очи па затрубити, зазвонити. Скинути мараму детету и тражити да покаже предмет који је изазвао звук.

ВЕЖБЕ ВИЗУЕЛНОГ ОПАЖАЊА

-вежбати са лампицом у боји: Пали-гаси!

-прекидати прекидач за светло да би дете наизменично било на светлу или у мраку

-показивати у предмете јарких боја (лопту,балон и сл.)

-одабирати коцке исте величине

-одабирати картоне или пластичне предмете истог облика: прво само различите кругове, затим квадрате, па троуглове

-одабирати куглице или пластичне кружиће према боји

-класификовати различита зрна

-слагати оловке истих боја

-поређати коцке или друге предмете по величини

-објашњавати слику коју дете посматра

-тражити да дете пронађе исти предмет или исту слику

-скретати му пажњу на нове ципеле, лепу мајицу и сл.

-учити га да опажа присуство других лица:детета, васпитача,одраслих, њихов улазак у просториу и излазак:»Види ко је дошао! Отишао је. Нема га.»

-ставити играчку пред дете да је фиксира, затим је помешати са осталим играчкама па тражити да је поново пронађе и дода

-навикавати га да гледа у лице док му се говори

-учити га да посматра другу децу док се играју коментаришући њихову игру, нпр. «Види, Марко трчи! Ено, ухватио га је Саша!» итд.

-развијати му визуелну пажњу помоћу учесталих акција које га веселе

ВЕЖБЕ СХВАТАЊА РЕЧИ

Схватање упозорења и схватање забране. Ево примера за савлађивање значења речи «не»:

1. Упозорење мора доћи непосредно иза прекршаја.
2. Привући дечију пажњу хватајући га за руке или рамена.
3. Нежно га ухватити за браду и привући му поглед. Десном руком држати браду, а левом кретати прст испред његовог лица.
4. Запретити једном одлучно прстом и рећи: «Не!»
5. То изговорити чврсто, ауторативно, не гласно, али намрштено.
6. Држати прст и мрштити се пет секунди.
7. Затим се насмејати и загрлити га, што значи: «Ја те волим, али ми се не свиђа то што радиш».

Вежбати схватање речи везаних за конкретне предмете, лица и непосредну акцију: мама, тата, тета, млеко, дај, дај ми, нећу, хоћу то, хоћу тамо, идемо, беба спава, дођи, види, руча, једе, хлеб, нема, бежи, не дам, ко је?, обуци, мала беба, лепа, купа се, ходи, ево на, спава, немој, моја, узми, пусти...

Терапеут показује много пута споменуто лице или предмет. Дете га грли, обухвата рукама, додирује, или му терапеут/васпитач/родитељ приноси руку предмету док га именује. Говори то весело, сагнут према детету. Дете учествује у извођењу акција: идемо, спавамо, ручамо итд.

Све радње које се одвијају пропратити говором.

- Учити дете да схвати делове тела: око, уво, уста, глава, руке, ноге.

- Научити га да схвати именовање играчака.

- Треба да схвати називе обуће и изразе у вези са облачењем.

- Да схвати називе обуће и изразе у вези с обувањем

- Називе постеље и постељине у вези са спавањем.

- Све у вези са физиолошким потребама.

- Предмете у купатилу и све у вези с хигијенским потребама.

- Предмете и лица у кухињи/трпезарији у вези с ручавањем.

- предмете и лица у дневној соби за игру, препознавање дечијих имена, ко је ко.

- идентификовање домаћих животиња, превозних средстава, улице и саобраћаја.

- развијати осетљивост за временске промене: топло, хладно, зима, пада киша, пада мрак, сија сунце.

- развијати сензибилитет коже: боли, гребе, боде итд.

Ако дете користи гест, а терапеут процени да је стигло до тог нивоа да може да формира елементарну реч, дечији гест превести у гласан говор не захтевајући у почетку да дете понови реч. На тумачење геста речима подстицати га касније, кад смо сигурни да су сазрели сви услови за говорну активност.

Не испуњавати захтеве чим дете нешто покаже прстом. Тако дете нема потребу за говорном комуникацијом јер жеље испуни посредством других начина комуникације. Битно је да дете схвати да своје потребе не може задовољити покретом, гестом, него ће покушати да говором постигне испуњење захтева. Сваки покушај треба стимулисати наградом, испуњење похвалом, без обзира како говорни покушај буде срочен. Само честим покушајима и понављањима дете ће имати шансу да научи исправно изговарање.

ВЕЖБЕ ИЗВРШАВАЊА НАРЕЂЕЊА

Извршавањем наређења проверавамо дететово схватање говора и припремамо га за говорну продукцију. Ако дете научи да слуша наредбу и да послушно изврши наредбе, оно ће развити бољу пажњу за смисао речи и пристаће да извршава говорне захтеве. Наредбе могу бити разноврсне, али у почетку морају бити просте, са што мање речи, некад и испомагане у извршењу, пре него што дете почне само да их извршава.

Ако у групи/породици има старије деце, потребно је да прво посматрају како та деца извршавају наредбе, а затим тражити од њих да имитирају исто извршење радње. Велики број предмета може деловати збуњујуће, зато је потребно почети само са једном играчком.

Нпр. Дај ми лутку! Дај ми лопту! Узми лутку! Узми лопту! Носи лутку! Носи лопту! Баци лопту! Наћи лопту! Наћи лутку! Нема лопте. Нама лутке. Ко је узео лопту? Ко је узео лутку? Ево лутке. Плаче. Дај јој млека. Тако. Пољуби је. Дај ми руку. Идемо напоље.

Показивање већег броја предмета, али једним наређењем обухватити само по један предмет, па прелазити на различите: Покажи уво! Покажи око! Покажи нос! Покажи Јеленино око! Покажи око на слици! Напуни чашу са водом! остави, то је прљаво. Иди, опери руке.Покажи свима како су чисте. Дај лутку секи! Дај лопту бати! Сложи коцке! Сложи играчке на полицу!

Касније дете треба да пронађе предмет који му није у видном пољу. Обично је потребно доста времена док дете схвати две наредбе истовремено. Нпр.

Донеси лопту и торбу! Дај Зорану ауто, а Ивану меду! Иди прво до стола, а после до ормара! Узми од Саше кликер и коцкице! Покажи коку и пилиће. Скупи играчке са стола и стави их на полицу!

Ево једног примера како вежбати извршавање сложенијих наређења:

Терапеут/васпитач/родитељ скупи разне играчке које означавају предмете: а) кревет, ормар, јастук...б) тањир, посуђе, прибор за јело......ц) сапун, пешкир, четкицу за зубе, кадицу....

Све ове предмете помешати и тражити да их дете разврста у импровизована одељења: кревет у спаваћу собу, сапун у купатило итд.Дете прво размешта ствари без речи. Затим добија одређено наређење где коју ствар да стави. На крају добија наређење за више ствари одједном да их понесе и остави где треба.

Развијати просторну оријентацију око себе. Показивати и тражити да дете одреди лица и ствари са свог места: горе, доле, лево, десно, испред себе, иза себе, далеко, близу...(водећи рачуна о развојним нормама).

ВЕЖБЕ ЛОГОМОТОРИКЕ-ГОВОРНИХ ОРГАНА

- дисање на нос

- имитирање покрета жвакања

- јако отварање уста и снажно стезање усана, наизменично

- покретање доње вилице лево-десно

- пућење усана, пољубац, имитирање сисања

- грицкање доње и горње усне

- истурање и увлачење језика

- ширење врха језика и скупљање у оштар врх

- додиривање доње усне врхом језика, додиривање горње усне врхом језика

- кружење врхом језика по спољној површини горњих и доњих зуба

- облизивање горње и доње усне (може се намазати еурокрем, мед)

- лизање еурокрема, меда или шећера са тањирића

- лизање ивице зуба врхом језика

- пресавијање предњег дела језика према горе

- пресавијање предњег дела језика према доле

- подизање врха језика до алвеоларног руба и тврдог непца

- уолучавање језика, савијање језика са стране према унутра –као палачинка

- вежбе за активацију меког непца-напрезање, накашљавање

- гутање течности кроз цевчицу

- вежбе за контролисано усмеравање ваздушне струје путем дувања у трубу, фрулу, усну хармонику, пиштаљку, балоне, папирне кесе

- дување комадића стриропора, папира, вате, мањих куглица (такмичење ко ће више одувати на столу

- прављење мехурића од сапунице

- дување у воду кроз цевчицу

- повијање пламена свеће или гашење свеће са краће и дуже удаљености

- прављење слика дувањем ( нанети више водене боје на папир а затим дувати у папир како би се боја разлила у занимљив цртеж)

- вибрирање усана и врха језика

- пуњење образа ваздухом, задржавање и постепено пућкање, надувати оба, па појединачно

- грготање воде

- звиждање

- цоктање (увлачење ваздуха, зуби стиснути, језик одмах иза зуба, врхом додирује доње зубе)

- Коњски кас – пуцкетање језиком о средину тврдог непца

- мљацкање горњом површином језика у додиру с површином тврдог непца

- усисавање и исисавање ваздушне струје кроз зубе

- Надувавање образа, један па други

- Надувавање оба образа, лупкање образа руком тако да се ваздух полако издувава

- Увлачење образа унутра, “усисавање“

- Развлачење усана на једну па на другу страну лица, као да се смеје само пола лица...

Вежбе се изводе пред огледалом, дете посматра терапеута/родитеља/васпитача и имитира покрете. У групном раду могу се користити слике на којима је приказана одређена вежба, једно дете показује вежбу, остали имитирају.

Ако неку вежбу не може да изведе не инсистирати, прећи на другу вежбу. Ако су у питању млађа деца, вежбе организовати тако да буду деци занимљиве, нпр.

1. Дувамо на уста, на нос. Пућкамо-на оба образа, на један образ.

2. Жваћемо- срчемо-љубимо-смијемо се

3. Кашљемо-кијамо-зевамо-хрчемо-штуцамо.

4. Маца се облизује, пас пије воде, медо прича, коњ трчи, пас лаје и режи.

5. Да лизнемо нос, браду, једно уво, друго уво.

6. Како мама каже кад је уморна- хи, ху, ху; кад је љута ц,ц, ц; кад неко спава кажемо псст....

7. Иде ауто, чује се бррр, зуји мува зззз, маца преде фрррр, цврчак цврчи цвррр, медвјед брунда брррум, бррум, гуска сиче сссс....

8. Дувамо на длан- сссс, шшш, зззз.....

9. Језик у образ (као бонбона), језик широко, шиљато, језик као олук

10. Мрдамо браду лево-десно, напред-назад, оловка као бркови.

11. Звиждимо, као Индијанци, Тарзан (аааа уз куцкање по прсима)

12. Имитирамо различите емоције, тражимо од детета да покаже како изгледа кад је:

- Љут (намрштено лице, наборано чело, а ако је јако љут – усне развучене, зуби стиснути)

- Срећан (различити осмеси -затворених уста - благи осмејак; отворених уста -да се виде и зуби; јако срећан - уста широм отворена)

- Уплашен (заокругљена уста, као за „О“, очи широм отворене)

- Тужан (уста накривљена на доле, лице намрштено )

ВЕЖБЕ ФОНАЦИЈЕ, ГОВОРНЕ ИМИТАЦИЈЕ И ПОЧЕТНОГ ПРОГОВАРАЊА

Када дете спонтано вокализира (завиче), терапеут/васпитач/родитељ подржава његов глас с осмехом и храбри дете да глас понови. Терапеут спушта у крило детета коцкице, лоптице или друге играчке и при томе изговара само један вокал или слог: само глас а или слог ма или да. Дете имитира поступак терапеута, враћа једну по једну коцку. У почетку је обично потребно водити дететову руку и храбрити га да упоредо са акцијом производи глас, како би постало свесно своје вокализације. Глас атреба одмах осмислити везујући га нпр. за плач детета: «како беба плаче?» Једним гласом или слогом до којег дете дође вежбати неке од супрасегментних особина говора: различите јачине, дужине и висине. Изазвати глас е при смеху и везати га за смех бебе. Изазвати глас и –како вичемо, глас о-како зовемо децу, глас у –како иде воз. Изазвати двосложну реч ма-ма дајући јој одмах значење, тј. довести у везу значење те речи, које је дете већ и раније схватило. Изазвати двосложну реч па-па и везати је за махање руком. Научити дете да каже та. Научити да удваја слог та-та с значењем речи тата. Ав-за пса, пу-за пуцање, бу-за игру скривања и «застрашивања», не-за нешто што се одбија, му-за краву, мјау-за мацу, то-за показивање разних ствари, ам-за јело, баба, деда, тета, да-за одобравање и потврђивање, пи-за пиле, ту-за ознаку места, ту-ту-за ауто, буба-за бубу, га-га за гуску, ко-за питање ко је?, ко-ко-ко-за имитацију кокиног гласа, кока-за кокош, ти-за директно обраћање другима, ја-за себе, дај-за тражење нечега, опа-за скакање, јаје,нећу, нема-за сакривен предмет у игри, дај то, дај ауто, види моја, моје-за ознаку својих предмета и одела. Моја мама, моја тета. То је моја мама. То је мој ауто. Нема аута. Бато нема ауто.

Одмах правити све могуће обрте речи помоћу питања: «Ко нема? Шта има бато? итд. Инверзијом речи се језик грана и стварају нове језичке асоцијације. Дете одговара само једном речју, али терапеут одмах иза њега формулише целу реченицу као неку врсту потврђивања онога што је дете рекло. Има то. –То има. Има маму.-Маму има...

Иде. Ко иде? Мама иде. Иде мама. Тета иде. Ав-ав иде. Мама ам-ам. Беба ам-ам. Беба спава. Мама спава Тата спава.Хоћу то. Хоћу тамо Ауто хоћу.

Почетни разговори са дететом: Ко је леп? Ја. Ко има ауто? Ја. Хоћеш то? Да.

Показују се предмети за које се зна да их дете воли или не воли и пита: Хоћеш то? Не. Хоћеш то? Да. Терапеут додаје: «хоћу». Дете прихвата нови израз «хоћу». Хоћеш то? Не. Терапеут додаје: «Нећу».

Где је бато? Ту. Где је сека? Тамо.Ко плаче? Иди види.

Научити дете да каже своје име (макар и тепајући), научити да пева-ла-ла-ла. Повремено изводити техничке вежбе у виду понављања слогова, речи и кратких реченица.

Научити дете да одговара на мале загонетке:

Ко мили? Буба. Ко лети? Птица. Ко још? Авион. Ко има дуги реп? Миш.

Научити дете да дода придев или радњу: Ауто. Какав ауто? Мали ауто. Тета. Шта ради тета? Седи....

Помоћу ових вежби развија се концентрација пажње на акустичке утиске и говорну ситуацију која извире из акције и коју дете повезује у елементарне форме мишљења и језичког изражавања.

Терапеут може показивати детету на слици различите предмете, животиње уз понављање ономатопеја. Испуњавати неку жељу само за тражење речима. Показивати и именовати делове тела на слици на себи и другима...

PREUZETO SA https://www.facebook.com/notes/logopedski-centar-lopsi/програм-за-подстицање-развоја-говора-код-деце-која-не-говоре/1469622009993473?fref=nf

RAZVOJ GOVORA I JEZIKA 

Deca uče govor kroz slušanje, gledanje, istraživanje, imitiranje, odazivanje, igranje i interakciju sa drugima. Zato je važno pronaći vreme koje ćete posvetiti samo detetu, ostavljajući sa strane druge obaveze i aktivnosti. Pošto deca najlakše uče kroz igru, važno je da se spustite na njihov nivo da vam jasno vidi lice i čuje glas održavajući kontakt pogledom.

Komentarišite ono što dete radi, čime se igra, a kada kaže neku reč, ponavljajte je proširujući je u rečenicu. Ne postavljajte stalno pitanja tipa „Ko je to“? „Šta je to“ već umesto toga obratite pažnju na ono što dete radi i razgovarajte o tome. Koristite kratke, jednostavne rečenice za koje ste sigurni da ih razume. Da bi dete počelo koristiti određenu reč potrebno je da je čuje mnogo puta u različitim situacijama, ponavljajte reč koju je dete reklo, dodajući nove reči pomažete mu da proširuje rečenicu. Kada želite da dete nešto uradi, dajte mu jasno uputstvo. Bilo koja svakodnevna situacija može biti korisna za učenje novih reči i jačanje socijalnih veština. Objašnjavajte detetu sve što vidi, čuje, oseti....pri tome prilagođavajući svoj nivo jezika njegovom nivou vodeći računa da mu se obraćate jasnim, pravilnim izgovorom, nikako ne tepajući i ostavljajući mu dovoljno vremena za odgovor. Kod mlađe dece poželjno je koristiti govor tela i gest, vremenom ga „prevoditi“ u reči. Idite zajedno u kupovinu, razgovarajući o predmetima u prodavnici, dopustite detetu da ono pronađe određeni predmet, razgovarajte čemu služi....na pijaci razgledajte voće, povrće....nema boljeg načina za učenje novih riječi od „živih“ situacija. Zajedno čitajte, razgledajte knjige, slikovnice, pričajte priče, učite pesmice.

Dok kuvate, uključite i dete, napravite zajedno neki kolač, razgovarajte o receptu, sastojcima, objašnjavajte šta radite... ..Ohrabrujte dete toplim glasom, nagradite nove reči odobravanjem i pohvalom. Igrajte se različitih uloga, kroz njih deca razvijaju maštu, bogate rečnik i uče socijalne veštine. Uvek imajte dovoljno vremena za odgovore na radoznala dečija pitanja. Ne mogu a da ne spomenem već „ozloglašenu“ temu gledanja TV-a, pretpostavljam da nije potrebno da ponavljam da je potrebno svesti ga na najmanju moguću meru kontrolišući sadržaj. Istraživanja pokazuju da deca koja na ranom uzrastu provode dosta vremena ispred televizora kasnije mogu imati teškoće sa pažnjom i koncentracijom. Ovakav vid „zabave“ ne ohrabruje dete na bilo kakvu vrstu interakcije. Decu koja još uvijek koriste dudu, flašicu ili sisaju prst potrebno je odviknuti od tih navika koje mogu dovesti do kasnijeg razvoja govora i brojnih nepravilnosti pri izgovoru glasova. Ne zaboravite na pravilnu i redovnu higijenu zuba i usne duplje.

Dakle, nema čarobnog recepta kada je u pitanju razvoj govora i jezika kod dece. Svako dete se razvija individualno, nekome je potrebno malo više vremena, ima dece koja su po prirodi pričljivija i onih koja su ćutljivija, a svima je zajedničko to da rastu zahvaljujući vašoj ljubavi. Igrajte se sa vašim detetom, dozvolite mu da vas odvede u svet mašte s početka ove priče.......a ako se iz nekog razloga brinete zbog razvoja govora vašeg deteta obratite se logopedu.

Logoped Neda Bijelić http://lopsi.rs/govor_se_uci_kroz_igru.html